Zaboravljene priče

Hinweis

Für dieses multimediale Reportage-Format nutzen wir neben Texten und Fotos auch Audios und Videos. Daher sollten die Lautsprecher des Systems eingeschaltet sein.

Mit dem Mausrad oder den Pfeiltasten auf der Tastatur wird die jeweils nächste Kapitelseite aufgerufen.

Durch Wischen wird die jeweils nächste Kapitelseite aufgerufen.

Los geht's

Zum Inhalt
Zur Dachnavigation
Zur Seitennavigation

https://gfbv.pageflow.io/zaboravljene-price

Augen auf

...

Zaboravljene priče

Zaboravljene priče

U spomen svim žrtvama Srebrenice

...

Zovem se Nadja.

Imam 25 godina.
Dolazim iz Bosne.

Vereinte Nationen

11. jula moja zemlja i cijeli svijet obilježavaju jednu
tužnu godišnjicu – godišnjicu genocida u Srebrenici koji je počeo 11.jula prije 25 godina.

Nadja

Odrasla sam u sjeni tog užasnog događaja. O genocidu i ratu ima jako puno filmova, izvještaja Ujedinjenih nacija i suđenja.

Moja priča, priča o patnji djeteta koje je odrastalo u ratu i poslijeratnim ruševinama, obično nije bila dijelom tih izvještaja...

Želim to promijeniti i ispričati ti
konačno priču o djeci rata poput mene.
Jer rat i genocid još uvijek utiču na naše živote.

x

Za samo devet dana, od 11-19.jula 1995. godine, u Srebrenici je ubijeno više od 8 hiljada ljudi.

Većina njih bili su dječaci i muškarci. Genocid počinjen u Srebrenici dogodio se u toku agresije na Bosnu i Hercegovinu. Rat je počeo 1992.godine i trajao je sve do decembra 1995.godine. Ciljano su progonjeni Bošnjaci. Tužni vrhunac tih progona bio je genocid u Srebrenici.

Iako su u Srebrenici bili prisutni plavi šljemovi Ujedinjenih nacija, oni nisu spriječili masakr. Masakr u Srebrenici danas važi kao najteži zločin u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. Dva međunarodna suda su ga u svojim presudama okarakterizirala kao genocid.

Nadja 3

Neki mladi su kao i ja oblikovani tim
dešavanjima iako smo u to vrijeme bili bebe.

Nurdin je na primjer imao tek tri mjeseca kada je genocid počinjen. A ipak kaže kako se rat do danas odražava
na njegov život.

0:00

/

0:00

Video jetzt starten

Nurdin Mustafić

Fakt 2

Druga okrutna i strašna značajka rata u BiH bilo je nasilje nad ženama i djevojčicama. Seksualno nasilje sistematski je vršeno nad Bošnjakinjama. Najmanje 20.000 žena i djevojčica je silovano, neke od njih u logorima u kojima su bile zatvorene isključivo s tom svrhom. Neke od njih su iz logora puštene tek kada su ostale u drugom stanju i kada više nisu mogle prekinuti trudnoću.

Ti zločini silovanja su po prvi put na međunarodnim sudovima okarakterisani kao ratni zločin i ratno oružje. Mnogi počinitelji su osuđeni.

Nadja 3

Mnogi ovdje u Bosni imaju komšinicu, tetku, učiteljicu ili majku koja je doživjela seksualno nasilje u ratu. Tako i Emina.

Ona je za vrijeme genocida u Srebrenici bila tek dijete.
Ali i njen život, kao i život njene majke, još uvijek
određuju rat i patnje njene majke.

0:00

/

0:00

Video jetzt starten

Emina Boračić

Fakt 3

Brojne žene su nakon silovanja ostale trudne. Za njih je to bilo jako bolno. Bile su teško traumatizirane nasiljem koje su doživjele. A pored nasilja bile su osramoćene i stigmatizirane.

Neke od njih je porodica i rodbina odbacila zbog trudnoće. Ali, nije samo tim ženama bilo jako teško ...

Nadja 4

Djeca koja su rođena nakon silovanja do danas su pogođena patnjama njihovih majki i šutnjom društva.

Nadja 4

Pri tom, ne traže ništa drugo osim ravnopravnosti i okončanja te šutnje.

0:00

/

0:00

Video jetzt starten

Ajna Jusić

Fakt neu

Presudama Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju vođe bosanskih Srba Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni su na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine.

Međutim, počinitelji do danas negiraju genocid. Mnogi od njih još uvijek nisu privedeni pravdi. Procesuirani nisu ni slučajevi “djece rata” koja su rođena nakon silovanja žena.

Nadja 5

O našem djetinjstvu nakon rata i djeci koja su rođena kao rezultat silovanja vlada šutnja. A mi želimo da se ona okonča.

Nadja 5

Pročitaj apel s našim zahtjevima!

Apel

Apel djece rođene u ratu u Srebrenici i Bosni i Hercegovini

Povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici (11. jula 1995.), djeca iz Srebrenice i Bosne i Hercegovine, koja su rođena u ratu, apeliraju na međunarodnu zajednicu i organe i institucije Ujedinjenih naroda da ih konačno saslušaju.

Apel

Vorwärts Zurück

In Gedenken an die Opfer von Srebrenica

„Ovaj rat je bio poprilično velika prekretnica za moju majku. A čak i 25 godina kasnije rat još uvijek određuje moju svakodnevnicu i moju budućnost“ – Ajna Jusić

U spomen svim žrtvama Srebrenice

Žene i djeca Srebrenice izgubili su očeve, muževe, braću i sinove. U znak sjećanja na njih nose Cvijet Srebrenice. Ovaj cvijet je simbol za borbu protiv genocida i patnje ljudi širom svijeta. Bijela boja simbolizira nevinost i predstavlja nevino ubijene Srebreničane. Zelena boja predstavlja nadu i buđenje svijesti kako se zločin više nikada ne bi ponovio.

Credits

Credits

Koncept, ideja i implementacija:
Lina Stotz & Caroline Siems

Video:
Belma Zulcic & Niels Keilhack

Apel:
Jasna Causevic

Prevod:
Belma Zulcic

Hvala:
Ajna Jusić (organizacija)
Nurdin Mustafić
Emina Boračić

www.gfbv.de

Schließen

Scrollen, um weiterzulesen Wischen, um weiterzulesen

Wischen, um Text einzublenden

Übersicht

Nach links scrollen

Kapitel 1

Augen auf

...

Kapitel 2

Zaboravljene priče

Zaboravljene priče

Kapitel 3

...

Vereinte Nationen

Nadja

Kapitel 4

x

Kapitel 5

Nadja 3

Nurdin Mustafić

Kapitel 6

Fakt 2

Kapitel 7

Nadja 3

Emina Boračić

Kapitel 8

Fakt 3

Kapitel 9

Nadja 4

Nadja 4

Ajna Jusić

Kapitel 10

Fakt neu

Kapitel 11

Nadja 5

Nadja 5

Apel

Kapitel 12

In Gedenken an die Opfer von Srebrenica

U spomen svim žrtvama Srebrenice

Kapitel 13

Credits

Nach rechts scrollen

Diesen Beitrag Diese Seite

Impressum

Globale LinksDatenschutz